⚖️ UGOVOR O POKLONU ⚖️

Ugovor o poklonu je ugovor kojim poklonodavac daje ili se obavezuje da će dati poklonoprimcu neku stvar u svojinu ili da će mu preneti neko drugo pravo. Bitni elementi ugovora o poklonu su besteretnost davanja i predmet poklona. Što se tiče besteretnosti, ona podrazumeva da se za uzvrat ne može tražiti novčana naknada ili neka činidba od poklonoprimca. Međutim, postoje i ugovori o poklonu sa nalogom ili teretom, kod kojih poklonodavac za sebe zadržava neko pravo ili nalaže poklonoprimcu da nešto učini za drugoga. Da bi ovakav ugovor ostao dobročin neophodno je da taj teret ili nalog bude znatno manje vrednosti od vrednosti poklona.

Predmet poklona može biti imovina poklonodavca, odnosno pokretne, nepokretne stvari, pa čak i buduće stvari, ali samo one čije je pribavljanje izvesno, ali i određena prava i druga činjenja u korist imovine. Da bi ugovor o poklonu bio punovažan nije potrebna samo saglasnost volja ugovornih strana u pogledu besteretnosti i predmeta ugovora, već je potrebno da poklonodavac preduzme i jedan realan akt, odnosno da preda poklon poklonoprimcu. Što se tiče nepokretnosti, na njih se primenjuje nešto strožiji režim, pa se tako ugovor o poklonu obavezno sačinjava u pisanoj formi kada se poklanjaju nepokretnosti i takav ugovor mora biti solemnizovan kod javnog beležnika.

Poklon je besplatan, ali porez i dalje mora da se plati. Zakon o porezu na imovinu predviđa da se porez na poklon plaća kada je predmet poklona gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, digitalna imovina, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovilu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima. Ono što je po zakonu izuzeto od oporezivanja su udeli u pravnom licu, odnosno hartije od vrednosti, mopedi, motokultivatori, traktori, radne mašine, državni vazduhoplovi. odnosno vazduhoplovi bez sopstvenog pogona, novac, prava, odnosno stvari koje poklonoprimac primi od istog lica na poklon u vrednosti do 100.000 dinara u jednoj kalendarskoj godini. Porez na ugovor o poklonu iznosi 2.5% vrednosti dobijenog poklona, ali ovaj porez neće plaćati poklonoprimac prvog naslednog reda. Poklonoprimci koji su u drugom naslednom redu poklonodavca plaćaju porez u visini od 1,5 % vrednosti poklona.

Da li se ugovor o poklonu može poništiti?

Opoziv poklona je moguć samo u zakonom predviđenim slučajevima, a to su:

Nezahvalnost, odnosno velika neblagodarnost, prema poklonodavcu ili njemu bliskom licu (na primer pokušaj ili izvršeno neko krivično delo prema poklonodavcu učinjeno od strane poklonoprimca je jedan od osnova za opoziv poklona, ali je dovoljno i da postoji neko moralno ogrešenje poklonoprimca prema poklonodavcu);

Poklonodavac može opozvati poklon i u slučaju osiromašenja trajne prirode, odnosno u situaciji kada ne može da zadovolji osnovne životne potrebe;

Moguć je i opoziv poklona nakon razvoda braka učinjenih za vreme trajanja braka i to samo ako je vrednost poklona nesrazmerno velika u odnosu na zajedničku imovinu bivših suprižnika.

Opoziv poklona koji je učinjen ugovorom o poklonu ili kada je poklon predat poklonoprimcu čini se podnošenjem tužbe sudu, o čemu se odlučuje u parničnom postupku. Međutim, postoje i pokloni koji ne mogu opozvati, a to su uobičajeni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe i nagradni pokloni.