OBAVEZA IZDAVANJA ELEKTORNSKIH FAKTURA

Od 1. januara 2023. godine počela je puna primena Zakona o elektronskom fakturisanju.

U nastavku teksta odgovorićemo na neka od najvažnijih pitanja, kao što su ko ima obavezu da se registruje na sistem elektronskog fakturisanja i da izdaje e-fakture, kome se obavezno šalju e-fakture, kao i kada se šalju e-fakture.

KO?

Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

1. subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija ili po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora, uključujući i sve zahteve za isplatu ka subjektu javnog sektora;

2. subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora ili po osnovu međusobnih transakcija, uključujući i sve zahteve za isplatu;

3. poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

Pod subjektom javnog sektora podrazumeva se entitet koji pripada sektoru države (u smislu Zakona o budžetskom sistemu), kao i javno preduzeće (u smislu Zakona o javnim preduzećima).

Pod subjektom privatnog sektora podrazumeva se obveznik poreza na dodatu vrednost (PDV-a).

Dobrovoljni korisnik je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, koji se u skladu sa ovim zakonom prijavio za korišćenje sistema elektronskih faktura in a njih se primenjuju odredbe ZEF-a koje su predviđene za subjekte privatnog sektora.

U kojim situacijama se izdaju e-fakture?

E-fakture se u skladu sa Zakonom izdaju po dva osnova i to:

1) Transakcije - između korisnika Sistema elektornskog fakturisanja i

2) Zahtev za isplatu ka subjektu javnog sektora - od strane obaveznih i dobrovoljnih korisnika SEF, ali i od strane onih koji su dužni da se registruju na SEF zbog takvih zahteva (preduzetnici i pravna lica).

Zakonom je predviđeno i u kojim to situacijama ne postoji obaveza izdavanja e-fakture, a to je na:

1) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;

2) ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;

3) nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga, uključujući i zahtev za isplatu po osnovu ugovora koji ima odbrambene ili bezbednosne aspekte izuzetog od primene zakona kojim se uređuju javne nabavke;

4) isporuku električne energije i uslugu preuzimanja električne energije u energetski sistem, osim isporuke električne energije za krajnju potrošnju;

5) promet dobara i usluga bez naknade;

6) transakciju po osnovu koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem;

7) zahtev za isplatu troškova i nagrada u sudskim i drugim postupcima, koji se isplaćuju iz sredstava suda, odnosno drugog organa kod kojeg se vodi postupak, na osnovu odluke suda, odnosno drugog organa.

Ono što je posebno važno da napomenemo je to da elektronska faktura, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura i kao takva je podobna za izvršenje.