IMOVINSKI ODNOSI SUPRUŽNIKA

Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Stupanjem u brak supružnici stiču određena prava i obaveze koja se tiču, između ostalog, i njihovih imovinskih odnosa. Porodični zakon predviđa dva sistema uređivanja imovinskih odnosa među supružnicima, a to su ugovorni (zasniva se na osnovu sporazuma supružnika, u granicama zakonskih pravila), i zakonski (primenjuje se u situaciji kada supružnici nisu sporazumom predvideli drugačije). Zakonski sistem uređivanja imovinskih odnosa supružnika propisuje da imovina supružnika može biti posebna i zajednička.

Posebnu imovinu supružnika predstavlja imovina koju je supružnik stekao pre stupanja u brak, imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine, poklonom, nasleđem ili nekim drugim oblikom besteretnog sticanja (pravnim poslom kojim se stiču samo prava), kao i svi prihodi koje supružnik stekne od posebne imovine (zakupnina, kamata i sl.). Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom imovinom.

Ukoliko je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Međutim, ukoliko je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Zajedničku imovinu predstavlja imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Zajedničku imovinu predstavlja imovina stečena igrom na sreću, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu, imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine (autorskih i srodnih prava), stvari nabavljene upotrebom sredstava koje predstavljaju zajedničku imovinu, kao i prihodi od zajedničke imovine (zakupnina, kamata i sl.).

Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, tako da jedan supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima, osim ukoliko ne ugovore da će upravljanje i/ili raspolaganje imovinom u celosti ili delimično obavljati samo jedan supružnik. Posebno je propisano da se prava supružnika na nepokretnostima koja potpadaju pod režim zajedničke imovine upisuju u javni registar prava na nepokretnostima na ime oba supružnika sa neopredeljenim delovima. Ukoliko se upišu njihovi opredeljeni delovi, smatraće se da je na ovaj način izvršena deoba zajedničke imovine. Takođe, ako je kao vlasnik nepokretnosti upisan samo jedan supružnik, smatraće se da je upis izvršen na ime oba supružnika, osim ako nije zaključen pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, bračni ugovor ili je o tom pitanju odlučivao sud.

Deoba zajedničke imovine predstavlja utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka. Deoba zajedničke imovine može se izvršiti na dva načina: sporazumno (sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene, solemnizovane, isprave), i sudskim putem (ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud).

U sudskom postupku koji se vodi u cilju deobe zajedničke imovine, počinje se sa pretpostavkom da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, međutim, ova pretpostavka je oboriva. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo, osim ukoliko njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za ličnu upotrebu drugog supružnika. Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo, a ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine. Pored toga, stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.