Search
  • Teodora Vuksanović

ŠTA MOŽETE UČINITI UKOLIKO VAŠ POSTUPAK TRAJE NERAZUMNO DUGO?

Pravo na suđenje u razmnom roku predstavlja Ustavom zagrantovano pravo svih stranaka u sudskom postupku (parničnom, vanparničnom, krivičnom i izvršnom postupku). Način zaštite prava na suđenje u razumnom roku predviđen je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravo na suđenje u razumnom roku možete štititi prigovorom radi ubrzavanja postupka, žalbom i zahtevom za pravično zadovoljenje.

Ukoliko smatrate da sudski postupak u kojem učestvujete kao stranka traje predugo bez opravdanog razloga prvi korak predstavlja podnošenje prigovora predsedniku suda pred kojim se vodi postupak. Predsenik suda je dužan da odluči u roku od 2 meseca od prijema prigovora. On prigovor može odbaciti ukoliko je preuranjen, podnet od strane neovlašćenog lica ili ukoliko je nepotpun, usvojiti i utvrditi povredu prava na suđenje u razumnom roku ili odbiti prigovor ako je očigledno neosnovan zbog vremena trajanja postupka koje je navedeno u prigovoru (na primer ukoliko je podnet samo nekoliko meseci nakon pokretanja sudskog postupka koji je predmet prigovora). Pravo na žalbu ima stranka kojoj je prigovor odbijen ili ukoliko predsednik suda nije odlučio o njemu u roku od 2 meseca, ali i ukoliko je prigovor usvojen, ali nisu predložene ili preduzete mere koje će ubrzati postupak. Ukoliko je prigovor usvojen i utvrđena povreda, sledeći korak je podnošenje zahteva za pravično zadovoljenje. Vrste pravičnog zadovoljenja jesu:

1) pravo na isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je stranci izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku (od 300 do 3000 evra);

2) pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku;

3) pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

O pravu na pravično zadovoljenje prvo odlučuje Državno pravobranilaštvo, u takozvanom postupku poravnanja, pa tek ako se poravnanje ne postigne, može se podneti tužba za novčano obeštećenje.

Postupci u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su hitni i u njima stranka ne plaća sudske takse.

1 view0 comments

Recent Posts

See All